ventil...

Primećujem da sam do sada ovde samo jednom ili dva puta pomenula jednu od najznačajnijih osoba koja je bukvalno uletela u moj život. Nas dvoje, potpuno, potpuno, ali potpuno različitih ljudi, ličnosti, temperamenata naleteli smo jedno na drugo posle dve godine zajedničkog gubljenja vremena u školi koja promoviše smešne vrednosti i stil života. On je mene mrzeo jer je mislio da sam uobražena bogatašica (a sad zajedno rovarimo po torbama da saskupimo dovljno za račun u kafiću 8)) koja misli da joj je neko dao pravo da se stalno izdaje za najbolju, a ja sam mislila da je on jedan od onih ledenih ljudi koji imaju svoje mega-kul živote i da ih škola savršeno ne zanima kao ni mi u njoj, i da nas time automatski omalovažava. Greške u startu. Rekla sam-naleteli, a to baš i nije tačno, jer smo mi u istom odeljenju.... Prosto, ne želiš ništa sa nekim takvim, odnosno ovakvim. I onda, sudbinska muzika nas je spojila... On mi je jedini u našem celom odeljenju izgledao kao da sluša neku normalnu muziku, pa sam ga pitala da li je istina da je na Nirvaninom omotu albuma Nevermind pisalo da je zabranjeno za Srbe i pse, a on je rekao da nije, i tu malo po malo, shvatali smo da ovaj drugi sluša super muziku, mada mišljenje jedno o drugom dugo nismo menjali.

Preskočiću onaj dosadni deo u kome se mi družimo šest meseci, i preći ću na sadašnjost. Prva stvar koju svi oni koji nas znaju kažu jeste-jao, blago vama, vama nikad nije dosadno. Jest', tako je. Navedite bilo koju temu, i nas dvoje imamo suprotne stavove. I, da, to jeste jako inspirativno za diskusije i širenje vidika, ali zahteva tako puno truda i ulaganja u celu našu vezu. Isplati li se? O, da isplati se i te kako!!!

On je jedna jedina osoba koja je osvajač moje kule, on je jedini kome mogu da kažem da me zove princeza sovica, on je jedina osoba koja je tu kad god treba, koja će doći po mene i voditi me kući samo zato što me je lekarka istraumirala, on je jedini koji u jedan noću zna gde da nađe bajadere i da dođe da spavamo zajedno ušuškani, on je jedina osoba zbog čijih problema i ja plačem, on je jedini kog bih čekala, on je jedini kome ja priznajem da grešim i kome mogu da kažem "Ja ovo ne mogu" i "Slaba sam", on je jedina osoba za kojom bih trčala i puštala mu da mi radi sve, iako je istovremeno najfiniji i najkulturniji na svetu i nikada me ne bi namerno povredio, on me čuva i kad ja to ne znam, ne odustaje i kada ja to poželim, spašava me i kada ne znam da sam ugrožena, gleda me svojim najpitomijim i najdivnijim plavim očima i uvek tačno zna šta mi je iako ja to ne želim da priznam. Moj glas razuma, on mi otvara um, on me uči šta je strpljenje, šta širina, šta znači sagledati nešto sa različitih strana, uči me da pustim nekog tik do sebe, uči me da budem tolerantna, uči me zajedništvu.

Toj divnoj osobi je sutra 18ti rođendan, i on je užasno skroman i ne-materijalista, i bilo je vanserijski teško naći poklon za njega, odnosno smisliti gest koji će biti dovoljno dobar za punoletstvo, a dovljno skroman da ga ne uvredi. Ja, kompleta ne-domaćica, sutra ću mu svojim ručicama napraviti svečani ručak, na njegove oči, i biti najlepša i najraspoloženija na svetu, jer njemu je samo to dovoljno.... Jer, to smo nas dvoje.... Zajedno naredne dve reinkarnacije.... Honey,MAYBE, UR GONA BE THE ONE THAT SAVES ME, AND AFTER ALL, UR  MY WONDERWALL....